Јас сум Anonimus
немам име
знам
само
да цртам точки .... .... .. . . .. .........
.. многу точки без каков и да е редослед
......... .. ........ . . . . . ............... времето не ми е доволно
да те претворам во спомен
што никому не му е потребен
освен мене просторот не ги собира моите зборови
................. ... ...........................
просторот во кој живеам
го цртам и заокружувам со точки
потоа
го претворам во мрак
во кој никој не треба да се сокрие
...
Еднаш,
многу оддамна,
успеав да нацртам мала кружница
○
со шестар.
(тогаш сфатив дека кружницата е само метафора за точка)
Иако кругот може да биде
една дебела
енорно проширена
целулитна точка
со многу отсуство на витамини .......од тогаш
започнав да ја барам
мојата вистинска форма
во круговите што имаат име .......
____________________
ANONIMUS
(prevod: Viktor Sokolovski)
Ja sam Anonimus.
Nemam ime.
Umem
samo
da crtam tačke .... .... .. . . .. ...........puno tačaka bez ikakvog reda
......... .. ........ . . . . . ............... vreme mi nije dovoljno
da te pretvorim u uspomenu
koja nikome nije potrebna
osim meni
prostor ne sabire moje reči
................. ... ........................... prostor u kome živim
iscrtavam i zaokružavam tačkama
zatim
ga pretvaram u mrak
u kome se niko ne treba sakriti...
Jednom,
vrlo davno
uspela sam da iscrtam malu kružnicu
○
sa šestarom
(tada sam shvatila da je kružnica samo metafora tačke)
i pored toga što krug može biti
jedna debela
enormno proširena
celulitna tačka
uz velikog nedostatka vitamina ...od tada
počela sam da tražim
svoju stvarnu formu
u krugovima koji imaju ime ...
БЕЛЕГ
Ако ти се случи да се сомневаш во својот лик што ќе го видиш во огледалото закачено на влезната врата од твојот дом,
пред да започнеш да се залажуваш себеси дека вистинските одговори ги знаеш само ти и никој друг,
обиди се да го запалиш светлото во собата и погледни дали во него ја гледаш својата сенка.
И ако случајно сретнеш уште еден лик во рамката на огледалото од твојот дом,
пронајди некој друг што наликува на тебе и започни да веруваш дека има некој ист како Ти на овој свет.
И ништо повеќе не е потребно да кажеш и да направиш.
Сé се разбира и се знае однапред ...
Како белег наследен од родител ...
__________________________
BELEG
(prevod: Viktor Sokolovski)
Ako ti se desi da posumljaš u svoj lik kojeg češ videti u
ogledalu obešenog
na ulaznoj vrati svoga doma,
pre nego što počneš da obmanjuješ sebe da prave
odgovore znaš samo ti i,
niko drugi,
pokušaj da upališ svetlo u sobi i pogledaj dali u njemu
vidiš svoju senku.
I ako slučajno sretneš još jedan lik u ramci ogledala
doma tvoga,
pronađi nekog drugog što nalikuje tebi i počni da veruješ
da postoji neko ko je isti
kao Ti, na ovom svetu. I ništa više nije potrebno reći i uraditi ...
Sve se razume i zna unapred ...
Kao beleg nasleđen od roditelja ...
ТРПЕЛИВИ СМЕ ...
(и) кога ги заморуваме со непотребни нешта оние што ги сакаме
само (за) да се припиеме до нивната воздишка
(и) кога им велиме дека имаат примамлива смеа
излезена од празните полиња на крстозборите
трпеливи сме
(и) кога со необично возвишена воздишка
ги цртаме нивните движења во тишината на времето
(и) кога ги пакуваме како тукушто напишано писмо
низ збиените страници на животот
трпеливи сме
(и) кога мислиме дека сме доволно комични
како нацртано глуварче со стуткана монета во раката
за незабележително да почнеме да го гравираме
нивното име врз нашето отсуство ...
Не е доволно да се потисне во себеси ...
Доволно е да се потисне далечното време во кое имало несреќи ...
ДЕНЕС
Денес
бев
сосема сама
смалена
бестелесна
некомпромисна
беспричинска
немотивирано себична
денес
бев
самостоен надуван балон
недоволно искористен
да ја допрам тишината на денот
со врвот на прстите
денес
сите ме оставија
врз минијатурните фусноти
во просторот
што никого не го потсетува на денес
денес
ја искористија
мојата нечувствителност кон себеси
ја згазија мојата наклонетост
и ме фрлија во осаменост
денес
ме соголија
во самотијата на празниот ден
ја покорија мојата пожртвуваност
и ме претворија во солза
денес
низ тишината на моите спомени
собирам насмевки од случајните минувачи
од денес
сакам да го знаат моето вистинско име
а не да ме нарекуваат
онака како што би сакал ти ...
ЗАД НАС ...
Зад фотографиите што ги носиме по џебовите на старите палта се наоѓаат спомените. Зад нив испишуваме белешки, меѓу редовите се создаваат пукнатини од годините, а објаснувањата штрчат меѓу нашиот ситен ракопис ... 1
_________________
1 и стравот од времето
што нема да се сетиме на тие што сме ги сакале.
Зад тагата што бара засолниште во нечии детски дланки
се таложат отпечатоците на нашите мали стапала врз песок.
Зад нашите сенки
по ѕидовите во градовите низ кои патуваме,
ги исцртуваме сопствените ликови
и ги подаруваме на случајните минувачи.
Зад изгрејсонцата
што буричкаат по сеќавањата на сонливите патници
кога патуваат во ноќни пајтони,
ги броиме чекорите на изминатото време.
Зад нашите реченици во расказите
што ги измислуваме во долгите ноќи без сон
е напуштената хартија од пренатрупани зборови.
Има очи што не можеме да ги заборавиме
дури и кога ги напуштаме.
Десно од нас нема ништо.
Лево е нашиот поглед.
Зад нашите маски, сме ние.
__________________
IZA NAS ...
(prevod: Viktor Sokolovski)
Iza slika koje nosimo u džepovima starih kaputa su uspomene. Iza njih ispisane bilješke, između redaka su pukotine stvorene od godina i objašnjenja koja štrče između našeg malenog rukopisa ... 1
___________________
1 i straha od vremena
koga nema da se sjetimo onih koje smo voljeli.
Iza tuge koje traži utočište u nečijim dječijim dlanovima
otisci naših malih stopala na pijesku.
Iza naše sjene
na zidovima gradova kroz koje putujemo,
crtamo vlastite likove
i darujemo slučajnim prolaznicima.
Iza izlazećeg sunca
po sjećanjima sanjivih putnika,
koji putuju spavaćim kolima,
brojimo korake proteklog vremena.
Iza naših rečenica u pričama
koje smo izmislili u dugim noćima bez sna
je pusti papir zagušen riječima.
Postoje oči koje ne možemo zaboraviti
čak i kada napustamo.
Desno od nas nema ništa.
Lijevo je naš pogled.
Iza naše maske,
mi smo.
ТИВКА ПЕСНА
(за оние што ги сакаме)
Оние што ги сакаме
ги поставуваме во средиштето на светот,
да го впијат сé она што е наше и ние тоа што е нивно.
Можеме да ги доближиме до сопствената кожа
па да ги сошиеме нашите зборови за нив.
Со двоглед се приближуваме до прозорецот
на нивниот дом
и тивко ги соголуваме
нивните соништа во ноќта ...
... во твојата соба
помеѓу останатите работи
има и еден расипан часовник
што ги доближува
краевите помеѓу моето и твоето време ..
... и ги одбројува зборовите меѓу две воздишки...
______________
TIHA PESMA
(za one koje volimo)
(prevod: Viktor Sokolovski)
One koje volimo
postavljamo u središtu sveta
da upiju sve što je naše i mi njihovo.
Možemo ih primaknuti do sopstvene kože
pa sašiti naše reči o njima.
Dvogledom se približavamo prozoru
njihovog doma
i tiho razotkrivamo
njihove snove u noći ...
... u tvojoj sobi
između ostalih stvarima
nalazi se i jedan pokvareni
časovnik što približava
krajeve između moga i
tvoga vremena ...
... i odbrojava reči
između dva uzdaha ...